Према резултатима Првог светског рата, неколико земаља закључило је неколико споразума према којима је уведена забрана употребе и употребе одређених врста оружја, посебно хемијског и бактериолошког. Један од најпознатијих споразума био је Женевска конвенција из 1925. године (Женевски протокол).
Резултат ове конвенције било је потписивање забране употребе више загађивачких и отровних гасова, као и бактериолошког оружја. Ваља напоменути. Да је протокол забрањивао само употребу овог оружја током ратова и оружаних сукоба, али не и њихову производњу или кретање. У овом чланку ћемо говорити о неколико врста оружја, од којих је већина измишљена у 20. веку и забрањена за употребу међународним законима.
Неке од представљених врста оружја забрањене су за употребу у било ком сукобу, а друге се не могу користити само против цивилног становништва.
На овом списку нисмо уврстили нуклеарно оружје, пошто сви већ знају за његову забрану, наш циљ је да вам кажемо о мање познатим, али ништа мање страшним изумима.
13
Напалм
Напалм је течност са запаљивим својствима. Изузетно је опасан, а његова производња укључује синтезу згушњивача и горива добијеног из нафте. Напалм је изумљен 1942. године у лабораторији Харвард универзитета и постао је широко коришћен током напада на зграде које је непријатељ окупирао. Касније је из напалма произведена противперсонска муниција.
Напалм је први пут коришћен у заузимању Берлина крајем Другог светског рата. Америчке ваздухопловне снаге бациле су ваздушне бомбе са бомбардера током рација на град. Упркос чињеници да употреба напалма није забрањена за време непријатељстава, забрањена је за нападе на цивиле. Овај протокол потписан је на састанку УН 1980. године.
12
Заслепљујуће ласерско оружје
Заслепљујуће ласерске зраке не могу убити, али могу оштетити мрежницу толико да доводи до трајног слепила. Једна од ових врста оружја је и Дистурбер ЗМ-87 ласер из Народне Републике Кине, посебно дизајниран за даљинско ослепљивање особе. Ласер је произведен у количини од две десетине пре него што је његова употреба забрањена на Бечкој конвенцији 1995. године.
Ову врсту оружја производе многе државе, међутим, на пример, амерички ласер Даззлер, који упада у очи, не ствара трајно слепило. Активно је коришћен током сукоба у Ираку 2006. године. Према америчкој војсци, ласер се користио за слепе возаче осумњичене за транспорт експлозива који су се одбили зауставити на контролном пункту. Британци су први пут ласерско оружје користили против аргентинске војске током рата на Фалкландским острвима.
11
Фламетхроверс
„Висина свињског брда Цхоп“, „Мад Мак 2“, „Гуардианс“, у свим тим филмовима могли сте видети запаљиваче у акцији. И ово вам је прво пало на памет, у животу сте видели бар један филм у ком зликовци (то је тако) користе ватрени бацач. Многи су режисери себи поставили циљ да прикажу сав ужас који ово оружје ствара. И у одређеној мери успели су да пренесу гледаоцу стварност уништења срушивши налет романтике који је присутан у причама о биткама.
Верује се да су прве прототипове ватрогасаца стари Грци користили око И века пре нове ере. е. Пламеници су највећу популарност постигли током Другог светског рата, када су се обе стране активно користиле. То је довело до болне смрти хиљада људи. Такође су били тражени током ратова у Кореји и Вијетнаму. Упркос сталним протестима и многим потписаним петицијама, оне нису у потпуности забрањене, мотивишући свој положај практичним и комерцијалним користима.
Узгред, на страницама наше странице тхебиггест.ру можете наћи занимљив чланак о највећим биткама у Другом светском рату.
10
Пањи штапови
Сигурно размишљате да у свету постоји много смртоносније и технички софистицираније оружје које међународним протоколом није забрањено. Зашто се тачно штапи? Ова врста оружја има дугу историју, помешану са страшном болом, праћеном агонијом свих који упадну у замку. У правилу, пањи је убоден у потколеницу, наносећи озбиљне повреде жртви.
Пањи су шиљати штапићи и бамбус који су под оштрим углом и маском увалили у земљу. Војник који скочи на штап задобије страшне повреде ногу, које често доводе до ампутације, међутим, смрти су прилично ретке. Сад разумете зашто су тако застрашујући? Они нису намењени убиству, већ с циљем онеспособљавања непријатеља са посебном окрутношћу. Њихова употреба током војних сукоба била је забрањена на Женевској конвенцији из 1989. године.
9
Противпехотне мине
За разлику од противтенковских мина, копнене протупјешачке мине посебно су дизајниране за употребу против особља или цивила. Огромна већина ових мина не убија, већ осакаћује жртву. Упркос чињеници да се службено требају користити само против војске, забиљежене су стотине случајева када су инсталирани у близини градова како би нанијели повреде цивилима.
У последњих 40 година, светска заједница више пута је покушавала да забрани употребу противпјешадијских мина, нарочито Конвенцијом из 1977. године (Оттаванским уговором) и 1992. године успеле су да убеде неке земље да одустану од употребе овог оружја. Међутим, водеће војне силе одбиле су потписати споразуме, вођене сигурносним разматрањима и немогућношћу контроле њихове производње.
8
Биолошко оружје
Бубонска куга или Црна смрт одједном је престрашила људе, узимајући са собом половину светске популације. Сваке године се у свету забележи неколико хиљада случајева куге, што подсећа људе на могућност поновног развоја епидемије. Међутим, научници уопште нису забринути због природног процеса развоја болести, плаше се да терористичке организације смртоносни вирус могу користити као ефикасно биолошко оружје.
Ако било која криминална група може развити нови сој бактерије Иерсиниа пестис који изазива бубонску кугу, коју не могу излечити познати антибактеријски агенси, што се дешавало више пута током епидемија, човечанство може бити на ивици потпуног уништења.
7
Фосфорна муниција
Употреба муниције фосфора први пут је забележена током Првог светског рата. Такво оружје користиле су британске и америчке трупе, као и у много мањој мери јапанска војска. Муниција је била „напуњена“ ваздушним бомбама и минобацачким гранатама. У различитим историјским периодима, ова муниција је коришћена против цивилног становништва градова попут Токија, Хамбурга и Лондона.
Бели фосфор је често алотропни облик фосфора који се користи у димним гранатама и муницији. Одређена количина белог фосфора може оставити опекотине трећег степена на кожи човека, узроковати затајење бубрега и срца, што на крају доводи до смрти. Употреба муниције из белог фосфора против цивилног становништва забрањена је 1980. године потписивањем споразума. Од тада, примјена правила конвенције војска строго регулише било где у свету.
6
Доом-Доом метака
Експанзивни метак направљен је посебног дизајна са шупљином изнутра. Његова карактеристика је да је метак, након што погоди мету, спљоштен и проширио предњи део. Обично се за такве метке одликује већа тачност и мање штетних емисија, док они продиру у мека ткива нижом брзином од класичних метака. Ширећи се унутра, меци чине више штете жртви. Хашка конвенција одржана 1899. године по први пут забранила је употребу таквих метака.
Упркос овој забрани, такви метаци цивили се широко користе у самоодбрани. Такође их користе посебне полицијске јединице и ловци. Ово је мотивисано нижим ризиком од пораза недужних људи у близини и могућношћу брзог онеспособљавања криминалца. Недавно је влада неких земаља, посебно Сједињених Држава, расправљала о могућности производње метака за лично наоружање.
5
Касетне бомбе
Касетна бомба је „дизајнер“ неколико мањих муниција, састављених у једној граничној грани. По правилу, бомбони са бомбама шаљу се у војне циљеве бацајући пројектиле авионске бомбе. Упркос чињеници да се касетне бомбе активно користе у многим војним сукобима, оне представљају прилично озбиљну претњу за становништво мирних подручја. На пример, током рата у Вијетнаму, око 7.000 цивила тешко је рањено. До сада се тамо могу наћи експлозивни остаци касетних бомби разбацаних по свим деловима земље. Такве бомбе америчка војска користила је релативно недавно током рата у Ираку. Њихову употребу проузроковале су многе жртве међу цивилним становништвом, посрнувши на неексплодиране делове граната.
Као резултат Оттавског уговора, многе земље су одустале од употребе бомбених патрона и потписале обавезу чишћења ратних зона од активних честица муниције. Највеће нагомилавање касетног „смећа“ уочено је у западној Азији, а данас чишћење овог подручја није могуће.
4
Стадо
Стадо је једно од нервних оружја категорије Г. Може се назвати првим оружјем ове врсте. Супстанцу је први пут развио немачки научник Герхард Сцхрадер 1936. године. Његова токсичност је толико јака да може убити човека делујући на нервни систем.
Након отварања стада, током Другог светског рата активно су га користиле трупе Трећег рајха. Упркос проналаску напреднијих врста нервног оружја, стадо је коришћено још 80-их током иранско-ирачког рата. Ирачка војска је је, уз сарин и сенф, користила против иранаца. Као што је споменуто, екстремни степен тровања том супстанцом биће фаталан, између осталих симптома: миоза, успорен рад срца, недостатак даха, губитак свести и проблеми са цревима. Производња и складиштење стада била је забрањена резултатима конвенције из 1993. године која је испитивала питање одбијања употребе хемијског оружја.
3
Иперит
Нема страшнијег погледа од човека који умире пред вашим очима, прекривеног страшним пликовима и отвореним ранама. Међутим, управо ову акцију има хемијско оружје звано сенф. Први пут су сенф (други назив за сенф) користили током Првог светског рата снаге Немачке империје против белгијских снага. Касније су и сами Немци патили од горкишица када их је напала француска војска, која је 1917. године обузела резерве.
Од тада се сенф користи у неколико војних сукоба, укључујући рат у Сирији, када су борци ИСИС-а слали сенф гасом сиријској војсци. Његова употреба забрањена је 1993. године, истим конвенцијом која је забранила стадо (које је потписало више од 160 земаља). Према проценама, током 2016. године уништено је око 90% светских резерви ове материје.
2
Зарин
Сигурно сте бар једном чули за ову отровну супстанцу. Зарин је без сумње један од најсмртоноснијих и токсичнијих нервних узрочника. Утицај гасова на људско тело доводи до гушења, затајења мишића и смрти ако се антидот не примени на време.
Сарин је оставио највећи траг током иранско-ирачког рата (заузимање полуострва Фао), када су ирачке снаге четири пута користиле гас против иранске војске. Такође познати случајеви употребе сарина: напад на метро у Токију (1995) и хемијски напади на Гуту (2013).
1
Поисон ВКС
ВКС је хемијско смртоносно оружје нервног деловања. За разлику од сарина и стада, он је средство типа В. Супстанцу су развили Ранајит Гхосх и Ј. Ф. Невман почетком 50-их година 20. века. Било је препознато као оружје за масовно уништење и 1993. године Конвенцијом о хемијском оружју забрањено га је користити. Међутим, током наредних година употреба КСВ је забележена у неколико војних сукоба. На пример, Ирак је 1988. године употријебио агента против курдских побуњеника. ВКС трагови откривени су 2017. године током убиства брата севернокорејског лидера Ким Јонг-уна.
+1
Новајлија
Отровни новак је наш ВКС колега. Направили су га у другој половини 20. века совјетски хемичари за војну употребу. Верује се да је овај агент човечанство најсмртоносније познат, али нису пронађени никакви докази или побијања.
Завршетак
Тако се наш списак врло застрашујућих и нехуманих врста оружја приближио крају. Радо бисмо чули ваше мисли у коментарима на овај чланак. Шта оружје мислите да треба додати на ову листу, а која су очигледно сувишна?
Аутор: Алтенко Сергеи