Појавом првих државних формација започео је процес формирања политичке карте света. Овај процес је прошао кроз неколико фаза и траје до данас. На држави се појављују нове државе као резултат сецесије или стицања суверенитета. Идемо у недавну прошлост да разговарамо о најмлађим државама на свету.
1
Намибија (1990)
За време окупације, ове територије назване су "Југозападна Африка", а 1968. јој је УН доделио назив "Намибија". Упркос сувереном статусу, јужноафричке трупе биле су у земљи, а власти Јужноафричке Републике контролирале су све политичке процесе.
Народна армија Намибије започела је борбу за ослобађање својих земаља од јужноафричке доминације, а СССР је то активно подржао. Уједињене нације су неколико пута усвојиле резолуције према којима би Јужна Африка требало да призна независност Намибији.
Тек 1988. године јужноафричке трупе су се повукле из земље, а 21. марта 1990. прогласиле су дуго очекивану независност од Јужноафричке Републике.
2
Хрватска (1991)
Прва од југословенских социјалистичких република која се одвојила од Југославије након проглашења суверенитета 25. јуна 1991. Словенија је истог дана прогласила суверенитет. Декларација је била резултат жестоког међуетничког сукоба Срба и Хрвата.
Рат у Хрватској трајао је до 1995. године, а завршио се операцијом Олуја. Хрватске снаге ликвидирале су Српску Крајину и заузеле део западне Босне. Првобитни становници су убијени, а преживели су били присиљени да напусте своје земље. Годину дана касније, обновљен је територијални интегритет земље.
Упркос протестним изјавама Србије и Русије 2009. године, Хрватска је постала пуноправна чланица НАТО-а, а 2013. придружила се Европској унији.
3
Северна Македонија (1991)
1991. године Македонија је усвојила Декларацију о суверености и повукла се из социјалистичке Југославије. Чланице УН признале су нову државу, након чега су југословенске власти повукле своје трупе са територије Македонске Републике.
Отцепљење од Југославије било је мирно, али почетком 21. века почеле су сукобе војске републике и побуњеничке војске Албаније. Сукоб је окончан интервенцијом НАТО-а.
1993. године, на инсистирање Грчке, земља је преименована у Северна Македонија, а званично преименовање земље одржано је 2019. године након дуготрајних поступака на међународним судовима.
4
Босна и Херцеговина (1992)
Историјски региони југоисточне Европе прешли су дуг пут у политичкој и државној формацији. Постојало је раздобље турске владавине у историји, праћено притиском на цркву и етнички идентитет. На самом крају 1945. године те јужнословенске територије постале су део Југославије.
Као посљедица пропасти социјалистичког логора, Босна и Херцеговина се одвојила од Југославије и 5. априла 1992. прогласила независност. Широм земље су избили жаришта крвавих сукоба грађана. Босанци су се борили са Хрватима и Србима, ау неким регионима, уједињени с Хрватима, борили су се против домородачког српског становништва. Етничко сучељавање било је праћено оштрим сукобима на верским основама.
У децембру 1995. НАТО трупе су ушле у земљу, а сукоб је завршио потписивањем мира. Према Дејтонском споразуму, једна држава је сачувана, а састојала се од муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске.
5
Словачка (1993)
1989. године у Чехословачкој се десила „Баршунаста револуција“, услед чега је настала Словачка и Чешка Република.
Двије године након тога, власти два федерална ентитета одлучиле су да мирно разведу. Првог дана 1993. године, Словачка је прогласила независност, постајући независна суверена држава Источне Европе.
Упркос споразуму између Сједињених Држава и Русије о неширењу НАТО-а на исток, Словачка је у марту 2004. постала чланица Северноатлантске алијансе. 1. маја 2004. придружио се Европској унији, а од 2009. године европска валута Еуро се проширила на њеној територији. Словачка је, као и неке друге младе земље у Европи, једна од земаља које нису затворене. О томе смо писали у једном од наших чланака.
6
Чешка Република (1993)
Двадесето век је било најтрагичније раздобље у историји Чешке. Након Првог светског рата, као резултат потписивања Версајског уговора, формирана је Чехословачка, створена без узимајући у обзир етнички фактор.
1938. Чехословачка је распала, а Чешку су окупирале немачке трупе. Након ослобађања ових територија од стране совјетских трупа, формирана је Чехословачка Совјетска Социјалистичка Република.
Криза социјалистичког система поново је довела до распада једне државе, а 1. јануара 1993. Чешка је постала независна држава, формализујући "баршунасти развод" са Словачком. Чешка је прва од постсовјетских држава 1999. године постала чланица НАТО-а.
7
Еритреја (1993)
Топоним „Еритреја“ је постојао још у антици и коришћен је у значењу „црвено“. Крајем 19. века ове територије је заузела Италија, а на њима је била образована италијанска колонија.
После пораза од Италије у рату 1939–1945, Еритреја је постала део Етиопије. Шездесетих година прошлог века становништво територија започело је активну побуњеничку борбу за одвајање од Етиопије. Положаји етиопске државе били су веома уздрмани почетком почетка пропасти земаља социјалистичког табора, наиме Совјетског Савеза.
Под тим условима, 1991. побуњеници под водством Мелеса Зенавија заробили су Адис Абебу, а сам еритрејски вођа постао је председник земље. 1993. године, након референдума, Еритреја је постала независна држава, а води је Савет ратних ветерана. Као резултат ових догађаја, Етиопија је изгубила приступ океану. Списак афричких земаља који нису затворени доступан је на нашој веб локацији тхебиггест.ру.
8
Република Палау (1994)
Острвска држава у Филипинском мору, проширила се на 328 острва. Становништво је нешто више од 21 хиљаду људи, а Републику чини 16 држава са главним градом у граду Нгерулмуд.
Кроз историју су територије контролирале различите државе. У почетку су шпанске колоније које је Шпанија продала Немачкој 1899. године. Током војног сукоба почетком двадесетог века, Јапан је заузела острва. Са завршетком Другог светског рата, острвске територије дошле су под спољну контролу Сједињених Држава.
Палау је 1993. године потписао Споразум о слободној асоцијацији са Сједињеним Државама, а 1. новембра 1994. проглашена је независност. Палау је постао једна од најмлађих држава на планети, формирана у двадесетом веку.
9
Тимор Лесте (1974)
Мала држава у југоисточној Азији, која се налази у источном делу Тимора. На листама земаља УН налази се под именом Тимор-Лесте.
У Тецуму се назив земље преводи као "излазеће сунце". У КСВИ веку, Португалци су заузели ове земље, а 1859. острво је подељено између Холанђана и Португалаца. После рата, Тимор је остао колонија Португала до 1974. године, све док га није освојила Индонезија.
На острву је почео ослободилачки покрет, који је завршио проглашењем независности 20. маја 2002. 2006. године у земљи су избили нереди, које су успели да окончају након што су размештене мировне снаге УН.
🙇
Интересантна чињеница! Да ли знате да неке европске земље имају територије које су далеко од главних? На пример, Холандија има неколико острва на Карибима, а Француска поседује не само острва на Карибима, већ и острва близу Мадагаскара у Африци, као и велику територију на јужноамеричком континенту. О таквим трансконтиненталним државама ТхеБиггест је написао врло занимљив чланак.
10
Србија (2006)
Србија потиче из ВИ века, али 1945. године је формирана Савезна Народна Република Југославија, чији је колапс постао врло болан за становништво Балканског полуострва.
Почетком 90-их у земљи су почели етнички сукоби, што је довело до пуног грађанског рата. На власти је била Социјалистичка партија, која је оптужена за етничке злочине. Београд је 1999. почео да бомбардује НАТО трупе и тада су на Косову изведене мировне формације.
2006. године распала се државна заједница Србије и Црне Горе, а на мапи су се појавиле две независне државе.
11
Црна Гора (2006)
У већини западноевропских језика назив земље је „Црна Гора“, што у преводу значи „Црна планина“. Била је део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а након распада формирала је Савез са Србијом.
Свака држава имала је владу и сарађивала је само у области одбране и унутрашње сигурности. Временом је свака земља увела своју валуту.
Касније је потписан споразум између Србије и Црне Горе према коме Црна Гора може да постане независна као резултат националног референдума. Такав је референдум одржан у мају 2006. године, а Црна Гора је постала независна. 55% становништва залагало се за суверенитет.
12
Јужни Судан (2011)
Територији афричког Судана су дуги низ година биле у власништву власти Велике Британије и Египта. Британци су били у власништву јужног дела земље, где се водила политика кршћанизације становништва, а Египат је имао велики утицај на исламски северни део земље.
Године 1956., Судан је прогласио независност, а годину прије тога на њеним је територијама избио крвави грађански рат. Завршило се 1972. године, али су северне власти наставиле вршити притисак на југу земље. На југу је створена побуњеничка војска која је почела да се бори за независност. Други грађански рат завршио се 2004. године, а 2011. године, након референдума, Јужни Судан је одустао од Судана, прогласивши суверенитет. Упркос томе што је међународна заједница признала нову државу, оружани сукоби између севера и југа се настављају, али ТхеБиггест се нада да ће се странке што пре охладити и пронаћи компромисе у свим размирицама.
🌐
Резимирати
Закључно, напомињемо да се 1991. године, као резултат распада СССР-а, на мапи света појавило 15 нових држава. Парада суверености тада је захватила читав постсовјетски простор, а 8. децембра 1991. створена је Заједница независних држава. Обухватала је Русију и низ бивших република СССР-а, а Заједница делује на добровољној основи.
Аутор: Валери Скиба.