Немачка војна команда, на челу са фелдмаршалом Вилхелмом Кеителом, 7. маја 1945. потписала је акт о безусловној предаји немачких снага у француском граду Реимс. Вођа совјетске државе Јожеф Стаљин инсистирао је да се главни акт предаје потпише у Берлину. У ноћи између 8. и 9. маја, такав документ је потписан, а непријатељства су у Европи и званично заустављена. Али неке војне јединице Трећег рајха наставиле су да се одупиру Европи након 9. маја 1945. О таквим биткама ће се говорити у нашој малој историјској студији.
1
Суданске борбе
Значајне, бојно спремне војне јединице Вермахта, које су и даље пружале отпор након предаје немачке војске, остале су у планинском региону Немачке.
Вриједне нацистичке војне формације контролирале су већи дио југоистока Њемачке, као и територије држава сусједне Њемачке. У селу Сливница 12. маја 1945. године, током битке, здружене снаге СССР-а и САД-а присилиле су групу на капитулацију.
Битка на Сливници била је последња велика битка за елиминацију нацистичких војних формација, која је наставила отпор.
Обавезно погледајте информативни материјал на тхебиггест.ру о највећим биткама у Другом светском рату.
2
Чехословачка нацистичка енклава
Последњи велики сукоб совјетских трупа и Немаца ван Совјетског Савеза догодио се 13. маја 1945. у Чешкој.
Остало је мало подручје у коме су се концентрирале велике снаге нациста. Као резултат муње, група је практично уништена, а преживели су се предали војницима Црвене армије.
Дакле, за совјетске војнике и официре рат се завршио у европском театру операција.
3
Цоурланд бојлер
Линија Лиепаја-Тукумс у западном делу Латвије концентрисала је велике нацистичке снаге које су одбиле да се предају након завршетка рата.
Формиран је такозвани Цоурланд Цаулдрон, који је контролисао остатке групе војске Север, са свих страна окружене јединицама Црвене армије.
Као резултат борби 15. маја, делови котлова Цоурланд предали су се. Борбе са редовним јединицама Вермахта у СССР-у престале су.
4
Полианскаиа битка
Последњи велики војни сукоб савезничких снага са нацистима догодио се у близини југословенског града Полиане. Преостале фашистичке снаге хрватске војске, српске војске и немачке војне јединице концентрисале су се на овом подручју.
Ова група је покушала да се пробије у Аустрију, али као резултат битке 14. и 15. маја 1945. напуштена је и практично поражена. Значајан допринос поразу групе дала је Југословенска народноослободилачка армија.
Након битке, на бојном пољу откривено је 310 тела присталица фашизма. Међу савезничким снагама и југословенским партизанима око 100 људи је убијено или рањено.
5
Укидање козачког логора
Током рата 1943, у саставу Вермацхта формиране су војне јединице састављене од Козака. Названи су Косакенлагер, што на руски језик буквално значи козачки логор.
На крају рата, ове козачке јединице биле су блокиране у северној Италији, али су одбиле да капитулирају. Козаци су се жестоко одупирали савезничким снагама, које су неколико пута покушале да ликвидирају бојлер.
Тек 18. маја 1945. козаци су се предали британским трупама, а 24 хиљаде војника и цивила послато је на Британска острва. Касније су, на захтев владе Совјетског Савеза, затвореници пребачени у СССР у аустријски град Линц.
6
Текел битке
На овом холандском острву био је затвор у коме су се налазили заробљени грузијски војни људи који су се борили у Вермацхту, али су их нацисти осумњичили за издају.
5. априла 1945. године, заробљеници овог грузијског батаљона, краљица Тамаре, побунили су се против Немаца и заузели део острва. Већ првог дана бивши совјетски, а потом и немачки војници убили су више од 400 немачких војника, а ножем су им пререзали грло.
Њемачке трупе слетјеле су на острво и водиле жестоке битке са побуњеницима. Канадско слетање на Текел поражено је од немачког гарнизона 20. маја 1945. године. Побуњеници су ухапшени и касније депортовани у СССР.
Немачке јединице су се предале без борбе
Поред војних јединица које су водиле активна непријатељства против Савезника после 9. маја 1945, било је и оних који су се без борбе предали.
7
Острва капитулација
Скоро истовремено, током 9. до 10. маја 1945. немачке јединице на европским острвима предале су се без борбе.
На грчким острвима Крита и Родоса немачке јединице предале су се увече 9. маја, не одупирући се силама антихитлеровске коалиције.
На Каналским острвима 10. маја положили су оружје дела Вехрмацхта чим су добили вести о предаји Немачке.
8
Фленсбург влада
На самом северу Немачке, на крају рата, створена је војна управа, која је покушавала да управља територијама земље које савезници још нису окупирали. Ова администрација ушла је у историју под именом влада Фленсбург.
Влада, на челу са Карлом Доеницзом, створена је дан након Хитлеровог самоубиства и имала је довољно ресурса да изврши власт. На располагању су му биле велике војне јединице.
Али нису водили активна непријатељства и, увидевши безнађе ситуације, предали су се 23. маја америчким и британским трупама.
9
Острво Свалбард
Посљедњи званични војници Вехрмацхта који су се предали су 9 њемачких војника и један официр заглављен на Свалбарду. Послани су на север августа 1944. године, да тамо поставе метеоролошку станицу.
Имали су радио станицу, која је 29. априла 1945. окончала храну, тако да нису знали за дешавања у Европи, и наставили су да служе.
Случајно су их открили норвешки приморци и пријавили властима. Немачки војници који су стигли да их ухапсе нису пружили отпор и предали су се 4. септембра 1945.
Резиме
Закључно, запажамо једну занимљиву чињеницу из другог дела света. Млађи поручник јапанске обавештајне службе током 29 година наставио је борбу на Филипинским острвима након што је окончан Други светски рат. Његово име је Хироо Онода, а он се предао властима Филипина тек 10. марта 1974. Током "свог рата", Јапанци су убили 30, а ранили 100 цивила и војске. Онода је умро 2014. године у доби од 91 године.
Уредници Тхе Биггест тражит ће од вас да пишете у коментарима и другим биткама с нацистима која су се догодила у Европи након 9. маја 1945., ако их не спомињемо.
Аутор чланка: Валери Скиба