Прије почетка нове фудбалске сезоне, свако првенство има своје фаворите и аутсајдере, чије се мишљење развијало на основу представа посљедњих година.
Већ пред почетак првенства очигледно је који ће се тимови борити за злато и путовања у Лигу шампиона, а који за опстанак у елитној дивизији.
Све више изненађује прича када намерно слаб клуб већ од првих мечева почиње да руши све на свом путу, постајући на крају шампион.
10. Ноттингхам Форест (1977/78)
„Ноттингхам“ 10 година пре тога већ је тражио првенство, али 1967. године нису успели, уследила је снажна рецесија, која је била праћена бегом из највишег дивизије.
Клуб је био у грозници до 1975. године, када је Бриан Цлоугх стао на чело, удахнувши мотивацију „шумара“ и вољу за победом. Одмах када је тим довео до елите, довео га је до првенства већ у првој сезони, а следеће године је том трофеју додао и Европски куп. Не треба ни рећи да нико није очекивао такву спретност са недавног првенства у средњем сељаку?
9. Леедс Унитед (1991/92)
Лидс је провео 7 година у шампионату пре него што је успео да освоји промоцију у класи, али сви су претпоставили да је њихов максимум у елити лебдјети у близини зоне испадања.
Према резултатима сезоне 1990/91, клуб је заузео четврто место, што је силно изненадило све, али није обесхрабрило. „Само помислите, скочили су изнад главе, следеће године ће се одвратити“, нешто што су обожаватељи помислили.
Фудбалски стручњаци су се сложили са њиховим мишљењем, али сами играчи Леедса и њихов главни тренер Ховард Вилкинсон једини су имали различито мишљење.
Нико их није ставио, али наредна сезона је била тријумф и донијела је првенство, остављајући све скептике са отвореним устима. Узгред, тим је постао последњи победник Прве дивизије, пошто је од следеће сезоне преименован у Премијер лигу.
8. Атлетико (1995/96)
Сада је мадридски "Атлетико" захваљујући напорима тренера Дијега Симеонеа постао моћан клуб који може да се такмичи са "Реалом" и "Барцом" у Ла Лиги, па чак и до финала Лиге шампиона.
У касним 80-има - раним 90-има све је било другачије: неколико пута су окупирали 2. и 3. линију, „мадраци“ су почели нагло падати и једва да су могли ући у топ 10 уместо топ 3.
Срећом навијача, Радомир Антић који је успео да постави ред у тиму и изгради интегрални модел игре, попео се на тренерски мост.
Резултат су биле златне медаље шпанског првенства, које је пре тога 11 година одузимало само „Реал“ и „Барселону“.
7. Ланце (1997/98)
Скромни француски клуб крајем 80-их пребацио се у Лигуе 2 и требало му је неколико година да се врати у елиту. По повратку тамо 1991. године, Ланце је првих година покушавао да не лети, већ се постепено дизао све више и више.
У сезонама 94/95 и 95/96 чак су заузели 5. место, али сви су веровали да је то њихов плафон. Када је у сезони 1996/97, клуб завршио на 13. месту и нико није могао помислити да следеће године могу постати прваци Лиге 1, али јесте. Ово је засад једина титула у историји клуба, али навијачи сматрају да није последња.
6. Каисерслаутерн (1990/91. И 1997/98.)
Јединствена прича из немачког првенства: „Каисерслаутерн“ је крајем 80-их заузео места у другој половини табеле, али у сезони 1990/91 изненада је успео да освоји сребрну посуду за салату, створивши праву сензацију.
Након тога, могли су да играју на високом нивоу још једну сезону и узму другу линију, изгубивши само 3 бода од Бајерна, али 1996. клуб је напустио горњу дивизију, али освојио је и немачки куп. Нико није сумњао да ће се „Црвени врагови“ вратити у главни шампионат, али мало је веровало да ће опет тврдити да ће победити у њему.
Тренер Отто Рехагел обрисао је нос свим скептицима, победивши прво у Бундеслиги 2, а потом и у врхунској дивизији. Овај случај је заиста јединствен, јер се слично у историји немачког фудбала није догодило ни пре ни после.
5. Рубин (2008)
2008. године клуб из главног града Републике Татарстан прославио је пола века годишњице, а пре почетка сезоне дошло је до озбиљних кадровских унапређења.
Стручњаци пре почетка сезоне сугерисали су да ће се Казан борити за место ближе топ 5, али били су обележени много више. Након што су у старту издали снажни победнички низ, играчи под вођством Курбана Бердијева стекли су главну ствар - самопоуздање.
Они су сами веровали да успевају да победе и успели су то, освојивши прво у историји злато Премијер лиге.
4. Бурсаспор (2009/10)
Зелени крокодили постали су тек други тим који није из Истанбула, а који је успео да постане шампион. Хегемонију Фенербахчеа, Галатасараја и Бешикташа прекинула је скромна екипа, која је тек 2006. успела да се пробије у Суперлигу.
Првих неколико година клуб је изгледао као да гледа око себе и учи да игра са најбољим тимовима Турске, након чега је искористио стечено знање и завршио на првом месту, победивши Бешикташа у последњем колу, захваљујући чему је зарадио 1 бод више од Фенербахчеа.
3. Монтпеллиер (2011/12)
Тим који није имао велики буџет или угледне играче у саставу, ипак је могао да победи у конкуренцији са ПСГ-ом. Након што је провео само неколико година у Лигуе 1, током које није било могуће успети се ни у првих пет, Монтпеллиер је постао првак. Нико није схватио како се то догодило, али чињеница остаје.
2. Леицестер Цити (2015/16)
Најновија прича о феноменалном првенству које се догодило пре само неколико година. Цлаудио Раниери, заједно са својим лисицама, покорио је не само нуклеарне подморнице, већ и цијели свијет: они су навијали за Леицестер широм свијета, знајући добро да је то битка између Давида и Голијата.
Нголо Канте, Ријад Марез, Јамие Варди, Цаспер Сцхмеицхел - ова и друга имена заувек ће остати у сећању.
1. Ливерпул (1963/64)
Завршите најстарију, али изузетно забавну историју првенства Ливерпула. До сезоне 1963/64, клуб је већ имао 5 титула шампиона, али последњу је стекао пре готово 20 година, након чега су Мерсеисидерси испали у другу лигу.
Можда се чини чудним, али петоструки државни прваци били су аутсајдери, на које би само најневјероватнији навијачи могли кладити на почетак сезоне.