Последњих година Европа је патила од редовних терористичких напада. У неким случајевима говоримо о лудим бомбашима самоубицама, у другим о пажљиво планираним операцијама, иза којих стоје моћне терористичке групе. Главни циљ челника већине европских земаља био је забранити такве организације, међутим, са 500 милиона становника, врло је тешко потврдити апсолутно све. На континенту данас постоји велики број терористичких група. На овој листи ће се наћи групе које су званично означене као терористичке групе и које ужасавају становнике Старог континента.
1
Револуционарна борба
Грчка организација "Револуционарна борба" оптужена је за бројне експлозије, укључујући недалеко од Америчке амбасаде у Грчкој, када је 2007. године бачена граната у близини зграде. Срећом, од експлозије није било жртава, али грчка влада је најавила награду од милион долара за било какве информације о нападу.
Револуционарна борба држи се левичарских радикалних идеја умешаних у анархизам, комунизам и анти-глобализам. Прво помињање ове терористичке групе потиче из 2003. године, када је Револуционарна борба преузела одговорност за експлозив подметнут у судници.
Недавно се о групи није чуло ништа, али није било најава о распуштању револуционарне борбе. Разлог пада активности може бити хапшење једног од челника Републике Белорусије, Панаиота Рупа. Сада се организација сматра терористичком и у Европи и у САД-у.
2
Револуционарна народноослободилачка странка-фронт
Формиран у Турској 70-их, РНОПФ се првобитно звао Револуционарна левица, али након поделе средином 1990-их, странка је променила име у данашње. Класификована је као илегална политичка странка, као и терористичка група забрањена не само у Турској, већ и у другим земљама Европе и Сједињеним Државама.
Револуционарна левица, а касније и РНОПФ, од самог почетка свог постојања, држали су се екстремно левичарских ставова, марксистичко-лењинистичког осећања, починивши бројне насилне акције чији је циљ дестабилизација ситуације у земљи. Подземна борба РНОПФ-а састојала се од покушаја војске и полиције који су, према речима вођа организације, требали да помогну у формирању марксистичке државе.
Забрањен, РНОПФ је и даље активан, али власти не могу да именују (не изненађује) ни место њиховог размештања, ни тачан број чланова групе. РНОПФ ужива подршку радничке класе, јер је веома популаран у градским гетима, чији су становници више пута помагали чланове организације да се сакрију од власти. РНОПФ су такође у пријатељским односима са курдским покретом леве политичке оријентације.
3
ЕТА (Еускади Та Аскатасуна)
Преведено на руски језик, назив ове организације звучи као „Баскија и слобода“. Код нас је познатији под акронимом ЕТА. Идеја организације је одвајање баскијске регије од Шпаније, као и повратак дела територија које припадају Француској.
Упркос релативно добрим намерама (нико се неће потрудити да порекне културну и језичку разлику између Баскија и Шпанаца), методе ЕТА застрашујуће су широм света. Врхунац активности организације догодио се крајем 70-их и почетком 80-их година КСКС века, када су почињени бројни бомбардирања, убиства и крађе. Међутим, само половина злочина је тежила идеолошким циљевима, остатак је био обичан злочин и жеђ за профитом.
Током постојања ЕТА, многи вође група су убијени или ухапшени. Сада је око 700 чланова групе ухапшено, а више од 50 њих остаје на слободи, мада постоји једно упозорење. Након што су освојили неколико места у шпанском парламенту (то није потврђено, али тхебиггест.ру је пронашао информације о умешаности коалиције Амаиур у баскијске сепаратисте), челници ЕТА најавили су распуштање у 2018. години. Упркос таквим изјавама, шпанске власти немају илузија, схватајући да било какве акције које је желела анти-владина коалиција могу довести до нових агресивних аката.
4
Фракција Црвене армије
Иако је фракција Црвене армије престала да постоји пре више од 20 година, она се налази на овој листи због активности њених бивших припадника до данас. Иако се документ из 1998. године односио на распуштање фракције, мало је вероватно да би њени учесници радикално променили своја становишта и методе борбе. Фракција Црвене армије стекла је славу у другој половини шездесетих година прошлог века као терористичка левикална организација која је деловала на територији Немачке. Добила је све врсте подршке од НДР-а и била је одговорна за бројне насилне радње упућене политичким личностима тога времена.
Иако је разлог за формирање РАФ-а било послератно расположење у друштву, насилне акције агенција за спровођење закона против младих и антимилитаристички став који осуђују америчку агресију на Вијетнам, методе борбе које је та организација изабрала биле су неприхватљиве и криминалне. Током терористичких напада организованих 70-их и 80-их, цивили су често трпели. Међу делима РАФ-а: паљење супермаркета, отмица, убиства и тешке повреде цивила, пљачке банака и возила за наплату, експлозије.
Све горе наведене акције требало је водити Западну Немачку ка марксизму. Историја развоја РАФ-а има три генерације припадника хапшења и убистава. Савремене немачке власти страхују од новог круга организационих активности. Индиректна потврда страхова може бити притвор два бивша члана групе који су покушали украсти милион еура.
5
Организација муџахида иранског народа
Ова терористичка организација, позната по неколико имена и скраћеница, међу којима су најпопуларнији ОМИН и МЕК (муџахедин-е-Хулк). Његово уврштавање на листу такође може бити спорно. Прво, они су одавно искључени са листе терористичких група, а друго, њихово деловање практично није утицало на Европу. Такође, током постојања ОМИН-а дошло је до озбиљног раскола у европском друштву: неки су групу иранских муџахида сматрали терористима, други су их сматрали само борцима за своја права.
ОМИН је настао средином 60-их, поставивши му за циљ борбу против шаховог друштва Ирана, као и стварање бескласне државе засноване на идејама Карла Марка. Ипак, нису тежили комунизму, већ формирању друштва јагода. Након свргавања монархијске владавине као резултат исламске револуције касних 70-их, МЕК је подржао антиамеричка осећања, али их је нова влада прогањала и терорисала. Узгред, на тхебиггест.ру постоји занимљив чланак о земљама у којима комунистички режим дјелује де јуре.
Након низа терористичких акција усмерених на уништење чланова владе, МЕК се премешта у Париз, усмеравајући нападе на иранске амбасаде у Ирану. Након тога су се реорганизовали у отворени војни корпус који је дјеловао на страни Ирака током рата са Ираном. ОМИН је имао кључну улогу у излагању иранског нуклеарног програма. Судбина чланова организације била је јадна: током иранско-ирачког рата, група је поражена, а остали учесници су били изложени погубљењу и смртној казни.
6
Кавкаски Емират
Оригинално име ове борбене групе звучи као Кавкаски Емират. Деловала је на територији наше земље током Другог чеченског рата и све до распуштања у лето 2016. године. Циљ организације је био стварање независног исламског емирата на Северном Кавказу, који је део Руске Федерације.
Кавкаски Емират је наследник претходних организација које су се из група националистичког отпора претвориле у разрушене верске групе. Ако је првобитни циљ ових група био одвајање великог броја територија од Русије, активности Кавкаског Емирата биле су усмерене и на насилно ширење ислама. Методе новог образовања биле су много окрутније. То се дешава како са смањењем величине организације (мање контроле, што више тероризма), тако и са већом контролом коју су успоставиле руске власти.
Постепено, Кавкаски Емират је изгубио већ оскудну подршку у региону. Њихова власт била је поткопавана сталним терористичким актима, што је резултирало бројним жртвама међу цивилним становништвом. Ликвидација челника организације и општи пад броја довели су до стварног распада групе.
Знате ли која земља води по броју суседних држава које имају заједничку границу? Одговор је овде!
7
Мацедониан УЦхК
Друго име ове терористичке организације је Националноослободилачка армија. Постојао је почетком 2000-их на територији Македоније, представљајући интересе албанског народа, а власти су га идентификовале као сепаратистички. Иако је вођа УЧК нагласио да они не теже циљевима одвајања албанских регија од Македоније, њихова отворена конфронтација са војском ове балканске државе доказала је супротно.
Као део непријатељстава раних 00-их, македонска УЦХК заузела је неке области у северном и северозападном делу земље. На страни садашње владе, појавиле су се земље попут Бугарске и Украјине, а УЦхК је подржао НАТО снаге (номинално).
Рат се завршио прилично предвидљиво: снаге Народноослободилачке војске обавезале су се да ће се разоружати у замену за представништво својих чланова у парламенту Македоније. Од тада се група сматра неоперативном, међутим, неки учесници сукоба 2001. године одбили су издати своје идеале, спроводећи подземне активности. Пре неколико година, они су преузели одговорност за два терористичка акта, а такође су безуспешно покушали да заузму град Куманово.
8
Истинска ирска републиканска војска
ПИРА је последњи огранак Ирске републиканске војске у хронологији, па се често може наћи скраћеница НИРА (Нова ирска републиканска војска). Настао је крајем деведесетих на таласу неслагања са примирјем и привременим миром између католика и протестаната.
Чланице ПИР-а слиједе старе циљеве уједињавања Републике Ирске са Сјеверном Ирском која је дио Велике Британије. Данас број ове терористичке ћелије не прелази 300 људи и њихов утицај није толико велики као у доба процвата ИРА-е, који се отворено борио са представницима ројалиста.
Међутим, као што је раније напоменуто, што је мање утицаја на групу већи је терор. Представници ПИРА-е су тренутна претња британској влади. Према Форбесу, годишњи приход организације прелази 50 милиона долара. Финансирање групе могуће је киднаповањем због откупнине, нападима колекционара и пљачкама банака. Снажна финансијска ситуација омогућава нам да причамо о довољном наоружању ПИРА-е, која је сада у стању да изврши низ великих терористичких акција, по снази упоредивих са активностима својих претходника у 80-им. И недавни догађаји Брекита могу ову групу ојачати на позадини неких превирања. Узгред, постоји занимљив чланак о неким могућим последицама Брексит-а на тхебиггест.ру.
9
Курдистанска радничка странка
ПКК је мулти-идеолошка милитантна организација која се бори од краја 70-их за пружање Курдима политичких права у Турској. У ствари, Курдистанска радничка партија, која је створила војну грану Народних снага самоодбране, води отворену борбу са турском владом за пружање аутономије или потпуне независности Курдистану. Историја странке почела је окупљањем мале групе студената, која је касније прерасла у моћну организацију која је добила подршку курдског становништва Турске и других земаља.
С обзиром да Курди чине више од 1/5 турског становништва, подршка ПКК је заиста огромна. Врх ПКК у отвореном војном сукобу са турском војском види једини начин да се постигне политичка једнакост. Са грађанским ратом у Сирији који траје, војска ПКК постаје све снажнија. Данас су њихове активности препознате као терористичке у Турској и земљама Европске уније и многим другим државама.
У Русији се ова странка не сматра екстремистичком или терористичком. Од земаља бивше заједнице ПКК је званично забрањен само у Азербејџану, Казахстану и Молдавији.
10
Исламска држава
Може бити прилично необично видети ИСИС на списковима европских терористичких организација, јер оне дефинитивно нису основане у Европи. Међутим, њихове криминалне активности покривају огромне територије, укључујући земље старог континента. Данас са поуздањем можемо рећи о присуству у неким европским земљама - припадницима Исламске државе, које су се тамо провукле са емигрантима који су бјежали од рата и сиромаштва. Још једном, нема смисла описивати ИСИС-ове идеале, као ни историју њиховог развоја, јер су све њихове активности добро познате.
Кад год се терористички напад догоди у Европи током последњих неколико година, ИСИС преузима одговорност за њега. Није чињеница да су они заиста организатори свих напада, већ су неколико операција прецизно испланирали припадници ове терористичке организације. То можете сматрати теоријом завере, али један број државника ЕУ препоручује пажљивије проверавање избеглица, међу којима може бити и терориста Исламске државе. Непажња у овом питању може довести до оживљавања активности наизглед „сломљене“ организације.
Коначно
Ово је мапа терористичких напада, где жуте тачке означавају нападе терориста у 1970-1999, а црвене 2000–2017. А које терористичке групе мислите да би требало да буду на овој листи? Поделите своја мишљења у коментарима на овај чланак.
Аутор: Максим Свистунов